Дан толерације
Толеранција је прихватање, поштовање, разумевање, уважавање туђих мишљења, ставова, идеја, начина живота.
Бити толерантан значи бити отворен, слободан, држати се својих уверења, ставова, али поштовати права других да различито мисле, имају другачије навике, ставове, долазе из других култура, причају другачије,... Бити свестан различитости која нас окружује и са којом треба да живимо у хармонији.
О толеранцији треба да се прича, а још више практикује у свакодневном животу и понашању. Толерантним понашањем се гради ненасилно окружење, толеранција мења свет из културе насиља у културу мира и љубави. Прихватањем и разумевањем другачијих од нас, постајемо бољи и квалитетнији људи. Ученици кроз радионице, презентације и друге превентивне активности развијају осећај припадања друштву, негују атмосферу сарадње, ненасилне комуникације, стварајући сигурно и подстицајно окружење. Све ове активности имају за циљ да спрече било какав облик насиља, злостављања, дискриминације.
Толеранција се учи, негује, практикује. Основу њеног развоја чини породица из које дете потиче. Васпитањем и едукацијом се развија вештина толеранције. Све друштвене структуре морају бити укључене у развој вештина толеранције. Поред породице, школа је најважнија друштвена установа у којој деца треба да развијају и негују овакав облик понашања. Зато наша школа учи децу шта је толеранција, а шта није. Толеранција не значи да је свима све дозвољено, већ да сви имају иста права. Толеранција не значи кршење основних друштвених вредности нити наметање својих уверења другима. Бити толерантан не значи толерисање социјалних неправди или одбацивање туђих уверења. Толеранција значи бити слободан, држати се својих уверења и поштовати друге.
Током радионице ученици су дискутовали на тему толеранције, упознали се са новим појмовима и уз креативни рад представили значај толеранције за развој целокупног друштва.
Стручни сарадник- Маја Живковић